Devoted Martyr

Depeche Mode izdaju novi album! Bio sam u ekstazi kad su najavili novu turneju. A onda još veća bomba - dolaze u Beograd! Tri dana nisam spavao dok nisam naručio kartu za Fan Pit.
Jbga, znam da piše Tuborg Green Fest i da se ljudi nisu dobro proveli kad god su išli na događaj pod tim nazivom (Red Hot Chilly Peppers in Inđija i Iggy And the Stooges in Expo Centar NBG). Velikim slovima u glavi mi je bilo ispisano: FESTIVALSKI NASTUP?! Ne, ne bi mi oni to nikad uradili, bez dva i po sata kvalitetnog elektronskog delirijuma ne dolazi u obzir. To su Depeche Mode a ne Rihanna (oprostite na poređenju ali nisam mogao da napišem ništa vremenski adekvatnije). Depeche Mode su opstali zahvaljujući njihovom odnosu prema fanovima. Nema tu 90 minuta cinculjanja i vidimo se... To je dva sata plus dva bisa, minimum... svetlosni efekti, i stage made by Anton Corbijn. To je tako bilo uvek i biće.
Gledao sam konferenciju za štampu i poslušao par taktova novih stvari i slušao novinarku iz Blica kako postavlja pitanje: "Šta možemo očekivati u Beogradu?"
Da li je ona svesna šta bi neki ljudi dali da su bili na njenom mestu? Da li je svesna da je svojim bitisanjem zauzela mesto nekom inteligentnom biću koje bi postavilo inteligentnije pitanje? Očigledno da nije bila svesna, pa su joj odgovorili: "Podjednako dobar provod kao i na svakom našem koncertu u bilo kojem gradu." Sedi, jedan!
Eh, a sećam se kad sam ja bio upola tako zelen, čak sam i prebacivao kanal kada bi na 3K pustili njihov "I Feel You" spot. Bili su mi mračni i depresivni a meni je bilo jedanaest godina. Trebalo je da prođe još deset da bi sasvim slučajno dobio kasetu na slušanje... "Violator", hmmm, hajd za pre spavanje... Kaseta je ostala mesec dana u mom kasetofonu and I was hooked for life...
Morao sam da nabavim još nešto za moj fix. Depeche Mode su se razišli. Propast i dekadencija rokenrol života je uzela svoj danak. Sve beše crno, dok jednog dana nisam začuo prve kompjuterski generisane zvuke "It's No Good"... i tad se sve nastavilo i od tad sam morao imati SVE od NJIH! Ostalo je istorija!
Da ne ispadne da pričam bezveze i suviše subjektivno, imam empirijske dokaze za to da ko god dođe u kontakt sa ovim bendom postaje po automatizmu (čitaj: nakon slušanja "Violatora" i DVD projekcije "One Night In Paris") njihov fan. Još jedan dokaz je da ti isti ljudi nad kojima je ekseprimentom sve to dokazano idu sa mnom na koncert (11 komada, bato!).
Smem li da pomenem da je 30000 ulaznica planulo za sedam dana? U Srbiji? Ovaj zarez da...
Još jedan razlog zbog kojeg ovo pišem je to što ne mogu da dočekam 20. maj 2009. i moram nečim da prekratim vreme a da je povezano sa bendom čija je filozofija promenila moje shvatanje fanatizma i prihvatilo ga kao normalnu (svakodnevnu) pojavu.

Hag i ostale "sitnice"

Doživeli smo i to! Zemlja Srbija nije propala kroz ponore usuda kako su neki "rodoljubi" i "narodnjaci" najavljivali. Karadžić je uhapšen! Žalosno je to što je toliko očigledna činjenica da je BIA sve vreme znala gde se on nalazio i ipak ništa nije preduzimala ka njegovom hapšenju sve dok Bulatović nije smenjen.
Za nekoga ovo može predstavljati puku slučajnost. Taj neko sigurno više i ne živi u Srbiji, nego na nekom mnogo lepšem mestu - zemlji Dembeliji.
Za nekog je ovo početak kraja sa, nadamo se, sretnim završetkom. Za druge, ovo je poslednji ropac i šansa da nas svojim "dobrim namerama" vrate na "pravi put". Takvi se sad busaju u grudi i skrivaju obraz fantomkama na trgu Republike. TV patriote koje su svoj nacionalni ponos oštrile preko partijskih glasila. Verovatno su lepo živeli u tim vremenima kad su njihovi heroji vodili glavnu reč.
Srbi su bili nebeski narod, visoko na izmaglici dima švercovanih cigareta, zgarišta kuća i daleko iznad humki i rovova. Te rovove smo svi mi kopali i svoje sahranjivali. Ali ko još gleda u žrtve, kad su i "njihovi" ubijali "naše". Svejedno je što su deca takvih heroja nosila gajbice i svečano otvarala neke lendove. Mizerna stvar zar ne. Živiš da bi stojao u redu za život, a znaš da te to i sutra čeka. Bitno je to da mi imamo "heroje". Oni su nas branili od nas samih da bi obezbedili sebe. Ako su tad preuzeli na sebe to veliko breme i savest im je mirna i čista, postavlja se pitanje: kako to da se već dosad nisu odbranili u Hagu? Koliko im treba da shvate da su jaram a ne dika? Gde im je čojstvo i čast sada? Verovatno je ušuškano negde u glavi nekog "rodoljuba" koji za njih stoji sa flajkom piva, busa se u grudi, nakrivljene kokarde i sa bedžom na reveru uveravajući nas u svoje "dobre namere". Treba li nam još takvih heroja? Treba li nam još takve Srbije?
Hvala lepo, meni ne!

Idite Jatom i surfajte modemski!

Namerno nisam napisao letite Jatom jer ovo nema nikakve veze sa letenjem. Btw, to što Jat i Telekom rade nama smrtnicima koji nikako ne možemo da se naviknemo na te monopolske tvrtke koje cede naše novčanike kao suvu drenovinu, je stvarno fenomenalno.
Naime, ako slučajno želite da putujete, recimo, za Hrvatsku avionom, a to vam je do Pule :-), platićete povratnu kartu koja stoji 69 eura. O.K. to nije puno, ali kad shvatite da trebate da platite aerodromsku taksu od 70,5 eura i plus bezbednosnu taksu od 4,5 eura (baš se pitam od koga se obezeđujem), dođe vam da odustanete od letovanja. Jako me interesuje ko formira cene taksi i na osnovu kojih faktora. U redu je da taksa bude par eura i po svoj logici stvari ne bi trebala da prelazi više od 10% troškova karte, u zemlji gde većina stanovništva ne upotrebi pasoš više od 3 puta u životu i gde je prosečna plata 300 eura, nacionalni (čitaj: monopolski) avio prevoznik bude tako drzak da zaračuna takse koje prevazilaze vrednost troškova putovanja, dođe vam da postavite pitanje - ko je ovde lud? Onda se lupite o čelo i kažete sebi - e pa i zato hoću da se iselim iz ove zemlje! Malo se uzjogunite i onda se spustite na zemlju jer ubrzo shvatite da nemate para da platite taksu za to.
Slična je priča ako želite da svet posetite barem preko interneta. Naravno, navukli su vas na šarenu lažu zvanu ADSL. Lepa šarena reklama, internet leti, izlaze bikovi iz monitora i Frankenštajnovo čudovište pleše sa bakicom (baš me zanima na šta su ciljali tvorci reklame kad su smišljali scenario za ovakvu brilijantnu završnicu).
Prvo vas ucene na dve godine ugovora a potom šaramantna gospođica koja ne razlikuje modem od tostera vam govori kako ćete lako sve pokrenuti samo da ga uključite i on će da radi sve sam. Pitam - da li će biti dupliranja protoka u dogledno vreme? I dobijam nonšalantan odgovor - to ne zavisi od Telekoma.
Govorim sebi, šta ona zna, ipak je ona samo pijun u rukama mračnih sila... polako, izbroj do deset... al' ne vredi.
"Gđice, cena 10MB flatrate protoka u Sloveniji mesečno iznosi 14 eura. U Srbiji 512/64kbpsa iznosi 20 eura. Razlog tome je upravo Telekom, jer Telekom jedini ima zakonsku mogućnost da iznajmljuje linkove domaćim provajderima, a domaći provajderi ne mogu da sklapaju ugovore sa inostranim fimama. Telekom određuje protok i cene. To se zove monopol."

Onda sam shvatio da bi više smislenih povratnih informacija dobio od pijanog pavijana nego od dotičnih "službenika". Okrenuo sam se i otišao sa nadom da neće uzvratiti odmazdom i još više mi ograničiti protok.

Go go gadget i to tako ostalo!

Wee, I'm happy as a little monkey!
Iskopao sam "make your own gadget" na gugletu i rek'o sebi "ajde gi isprobam, nemož' da bole a usto i niš' nekošta". I eto uspeo sam! Sad mogu da smaram ljude na kompletno nov način! Tako da neki moji, meni dragi prijatelji i najbliža rodbina imaju egztra (za one koji to još ne znaju, ovo je nova verzija reči extra a izgovara se sa kulerskim pogledom i dužim slovom e) šansu da pročitaju moje najintimnije misli, želje snove i nadanja (ovo sam morao na finjaka da kažem da ne bi shvatili kako ja u stvari nemam šta da kažem). Za ostale, retko privilegovane, ostalo je još jedino ovo mesto da čitaju ostatak, retko izrečenih mudrosti sa moje strane u elektronskom obliku. Dotle nek gledaju Ivanu Konstantinović na b92 i probaju da skontaju koga ona to pokušava da ubedi da sve što kaže u stvari i ne čita sa "idijota". Ivana ja ti verujem!

Konačno!

Eto i to je moralo da se desi! I ja sam postao jedan od onih kojima sam zavideo! Ha, ha, još malo pa će se moji planovi vezani za svetsku dominaciju ostvariti!
Nemojte da se začudite ako jednoga dana otvorite frižider i ugledate mene kako vam dodajem "štagodstevećtražili" (samo budite sigurni da to nije majonezA - to sam već pojeo!) - to još nisam stigao da uradim, to dolazi odmah nakon moje kandidature za američkog preCednika (ako mogu Švarci i Buš - što ne bih i ja!).
Enivejz (zar to ne zvuči kao neki brend?!), nakanio sam se ovo da uradim jer su neke moje potrebe (poput, "nastavnice, oću ja nešto da kažem") stvarno bile zapostavljene i mislim da je stvarno bio red da otvorim blog. Bolje da smaram nekog koga ne poznajem, nego da moji prijatelji beže od mene sa pogledom na licu "o ne, evo ga opet".
Tako da je bolje da se vežete jer će biti truckav put...